Otkaz ugovora o radu zbog stečaja
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Fakultet za Bezbednost

Uvod
Stečajni postupak se sprovodi nad stečajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje. Nesposobnost za plaćanje postoji ako stečajni dužnik ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana, ako je potpuno obustavio plaćanje u periodu od 30 dana, ili kada je učinio verovatnim da već postojeće obaveze neće moći ispuniti o roku dospeća - preteća nesposobnost za plaćanje - član 2. stav 2. Zakona o stečajnom postupku (“Službeni glasnik RS” br. 84/2004). Stečaj se može okončati bankrotstvom ili reorganizacijom stečajnog dužnika. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine, a pod reorganizacijom namirenje u skladu i pod uslovima propisanim planom reorganizacije.
Nezavisno od načina okončanja, pokretanje stečaja ex lege stvara i određene pravne posledice. One nastupaju sa danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda (član 59). Jedna od pravnih posledica koje nastupaju pokretanjem stečajnog postupka tiče se i pravnog položaja zaposlenih kod stečajnog dužnika. Njen pravni domašaj se opredeljuje odredbom člana 63. Zakona o stečajnom postupku. Saglasno toj odredbi pokretanje stečajnog postupka predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima. O otkazu ugovora o radu odlučuje stečajni upravnik (član 63. stav 2). Po datom otkazu o radu zaposlenom kod stečajnog dužnika stečajni upravnik obaveštava nadležni organ, odnosno organizaciju za zapošljavanje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika. Stečajni upravnik je ovlašćen da uz saglasnost stečajnog sudije, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, zaposli i nove radnike u cilju okončanja započetih poslova, ili vođenja stečajnog postupka (član 63. stav 3). Osim toga, a shodno imperativnoj odredbi člana 63. stav 4. Zakona o stečajnom postupku, stečajni upravnik je ovlašćen da uz saglasnost stečajnog sudije svim zadržanim licima na radu, kao i naknadno zaposlenim radnicima, odredi zarade i ostala primanja koja se namiruju iz stečajne mase kao troškovi stečajnog postupka.
Ovakvim uređenjem radno-pravnog statusa zaposlenih kod stečajnog dužnika nameće se pitanje primene pravila otkaza od strane poslodavca u postupku stečaja, koja su propisana odredbama Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005). Sporno je da li se otkaz ugovora o radu zbog pokretanja stečaja mora dati pod uslovima i na način propisan odredbama člana 179-183. Zakona o radu.
Osim toga, sporno je da li se i u stečaju otkaz ugovora o radu mora dati u skladu sa postupkom propisanim odredbama člana 184-189. Zakona o radu. Reč je o pravilima koja se tiču: roka za davanje otkaza ugovora o radu; dostavljanja akta o otkazu ugovora o radu; obaveze uplate zarade i naknade zarade; posebne zaštite od otkaza ugovora o radu; otkaznog roka i novčane naknade.
U redovnom toku stvari poštovanjem ili nepoštovanjem tih pravila opredeljuje se zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa. Stoga se postavlja pitanje da li se ova pravila mogu direktno primeniti i u slučaju otkaza ugovora o radu datog zbog pokretanja stečajnog postupka.
Stečaj kao otkazni razlog

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]